Sezona 2025. donela je Rijadu Begiću drugu titulu u karijeri, uz impresivan niz od sedam uzastopnih pobeda i podijum na svih devet trka. Preokret u Bihaću, kada je pobedio uprkos svim okolnostima, bio je trenutak koji mu je potvrdio da može postići mnogo više nego ranije. Ključ uspeha ležao je u kombinaciji sim racing priprema, pouzdanog Audija A3 i mentalne stabilnosti koju je gradio godinama. Iako izbegava medijsku pažnju, ove godine je postao jedno od centralnih imena domaće scene, a najmlađi navijači posebno su ga prepoznali po upečatljivom automobilu i borbenom pristupu trkama.
RM: Sezona 2025. je za tebe bila veoma uspešna. Čestitamo na velikom uspehu još jednom! Kako bi je ukratko opisao i šta bi izdvojio kao ključne momente koji su te doveli do titule?
R.B.: Pre svega, hvala vam na čestitkama i podršci koju mi pružate već godinama. 2025. je bila godina u kojoj sam konačno pokazao „od čega sam“ i koliko zapravo mogu. Kao ključni momenat za osvajanje titule bih izdvojio trku u Bihaću kada sam imao sve okrenuto protiv sebe, ali sam neverovatnim preokretom uspeo doći do, sigurno, najvrednije pobede u sezoni. Nakon toga, u glavi se desi klik da možete šta god poželite.
RM: Ovo ti je druga titula u karijeri, ali prva nakon sedam godina. Koliko se razlikuje osećaj sada u odnosu na 2018. kada si prvi put postao šampion u brdskim trkama?
R.B.: Sve je nekako drugačije, emotivnije. Prva titula jeste došla u debitantskoj sezoni, međutim u toj klasi nije bilo nikoga pa je ni ne smatram relevantnom. Ove sezone, imao sam pravu konkurenciju, preko 20 vozača je prošlo kroz moju klasu. Osim dominacije u klasi, dešavalo se da pobeđjem i vozače u jačim automobilima od sebe, tako da sam ove godine dokazao i drugima, ali naročito sebi da mogu mnogo toga postići. Pored toga, 2018. sam vozio posuđeni automobil, dok sam ove godine vozio svoj Audi A3 koji izuzetno volim, kao što i svaki pravi zaljubljenik u automobile voli svog limenog ljubimca, pa je svaka pobeda bila još posebnija. Za sada ih imamo 8 ukupno i ne nameravamo stati!
RM: Iako si u međuvremenu vozio samo one-off nastupe, beležio si pobede. Koliko su ti ti povremeni nastupi pomogli da ostaneš u takmičarskom ritmu i konkurentan?
R.B.: Ti povremeni nastupi su me barem držali „u zoni“ pa sam svake godine isčekivao početak sezone, pravio planove gde i šta bih mogao voziti. Kada se osvrnem, iza sebe, rekao bih da su dve trke u Reno Kliju kojeg sam rentao od Miroslava Brankovića 2023. bile jako značajne, kao i pobeda u FIA CEZ šampionatu jer sam se ponovo „upalio“ i poželio nastupati i više puta u toku godine.
RM: Pripreme za sezonu su ključne za rezultate. Kako su izgledale tvoje pripreme za trke ove godine i koliko ti je u tome pomogao sim racing kao alat za uvežbavanje i upoznavanje staza?
R.B.: Kako je najbliža trkačka staza u Banja Luci, koja je udaljena nekih 250 km, nisam imao izbora nego da potražim alternativu. Tako sam često znao tražiti neprometne ceste na okolnim planinama kako bih sticao osjećaj u svom automobilu, ali veliku ulogu u ovogodišnjem uspjehu je odigrao i sim racing. Sati i sati na simulatoru su dali rezultat potpune kontrole nad automobilom, ali i samim sobom. Sim racing mi je donio preciznost, mentalnu stabilnost u ključnim momentima i jednu trkačku rutinu. Kako sezona kreće već u aprilu, pauza će biti kraća. Shodno tome, pripreme u Flatout sim racing areni će biti sve intenzivnije i intenzivnije.
Šta smatraš da je bila tvoja najveća prednost tokom ove sezone — brzina, iskustvo, tim, tehničko podešavanje automobila ili nešto četvrto?
R.B.: Da biste napravili ovakav rezultat, potrebno je imati sve to što ste nabrojali. Nisam ja preko noći postao brz. Ja sam svjestan da sam oduvijek bio brz, ali tek sada je to došlo do izražaja zahvaljujući odličnom automobilu koji je bio dovoljno potentan i što je još važnije pouzdan. Iako sam na trkama bio sam, bez tehničke podrške, ona zapravo nije ni bila potrebna. Firma u kojoj radim, MRM, vodila je brigu o tome da automobilu ništa ne fali i da je u najboljoj formi. U toj slagalici je bio bitan i moj prijatelj Sanel koji je nekada bio mehaničar slavnog Nevena Vukasovića, a ove godine je svoje bogato znanje o pripremi trkačkih automobila primjenjivao ipak na jednom sasvim običnom automobilu koji je igrom slučaja postao takmičar! Tako da je čitav niz faktora koji su uticali na to da dođem do ovakvog rezultata.
Tokom ove godine dobio si više medijskog prostora nego ranije. Kako ti izgleda to iskustvo i misliš li da autosport u BiH konačno dobija pažnju koju zaslužuje?
R.B.: To je ono što je zapravo meni bilo najteže ove godine. Nisam neko ko voli medijsku pažnju, dok neke druge kolege bi „spavale“ pred kamerama. Ipak, shvatio sam da je to nešto s čim se moram pomiriti i prihvatiti dok god vozim trke na ovakvom nivou. Trudio sam se dati svoj doprinos medijskoj propraćenosti BH Formula driver kupa. Takođe, ta neka medijska pojavljivanja su bila značajna za sklapanje sponzorskih ugovora koji su u velikoj mjeri rasteretili moj budžet. Sve u svemu, bilo je neobično otvoriti neke od najčitanijih portala i vidjeti svoje ime na naslovnici. Najsmešnija situacija mi je bila nakon trke u Bihaću kada sam upalio podkast „Lap 76“ kako bih slušao svoje drugare Srđana i Pavla o F1 trci u Belgiji, a zapravo sam ušao baš u momentu kada su spominjali neku našu internu šalu i svog „profesora“, kako me inače zovu, predlagali za vozača dana.
Kroz sezonu se videlo da te najmlađi posebno prate — deca su često čekala baš tvoj Audi, želela da se slikaju pored njega i pratila tvoje prolaze na stazi. Da li u tome vidiš nagoveštaj da postaješ novi „role model“ u bh. autosportu i kako ti lično doživljavaš tu vrstu pažnje?
R.B.: Ne bih išao toliko daleko. Decu je sigurno privlačio izgled mog auta jer sam želio postići i taj efekat kakav je postigla Lančija Delta Integrale koju je vozio Suad Hota. Ipak, svestan sam da ni ja nisam Hota, niti je moj Audi legenda kao ta Lančija, ali mi je značila sreća te dece kada bi prišli i pitali da se slikaju s njim. Da li postajem novi „role model“? Ne mislim. Živimo u brzom vremenu, verujem da se ta deca ni ne sećaju mene, ali verujem da se sećaju te neke uspomene koja im ostaje sa mojim automobilom. Ipak, potajno se nadam da će bar neko od njih jednog dana krenuti mojim stopama baš zato što sam tog dana bio ljubazan prema njima i pustio im da se slikaju sa Audijem i ispunio im tu želju.
Trkačka scena u Bosni i Hercegovini je specifična. Kako vidiš trenutno stanje autosporta kod nas i šta bi, po tvom mišljenju, najviše trebalo unaprediti?
R.B.: Autosport u Bosni i Hercegovini je napravio veliki iskorak u 2025. Nakon perioda nazadovanja i stagnacije, konačno se desila „eksplozija“ i krenulo je naprijed. Sve ide na bolje i ne želim ništa kritikovati. Sve te neke „greškice“ će se otklanjati u hodu. Desila se velika smena generacija i ove devojke i momci tek uče. Od prve trke do poslednje, osetio se veliki napredak i kod njih i siguran sam da će postajati sve bolje i bolje.
Kakav je bio odnos između tebe i konkurencije tokom ove sezone? Da li je borba bila fer i koliko te jaka konkurencija motiviše?
R.B.: Nije primereno da kažem kakav je odnos bio! Stvarno, jedna predivna sezona prožeta sa puno, puno smeha, šale i druženja. Samo u ovakvoj atmosferi i ima smisla voziti trke. Na stazi smo rivali i želimo pobediti jedni druge, ali čim se automobili parkiraju već na cilju, kreću šale i smeh koji je nekada znao nadjačati i zvuk motora. Borba je bila i više nego fer. Najdraži dueli su mi bili sa čovekom kojeg sam upoznao tek ove godine, i to baš zahvaljujući Formula driver kupu, a postali smo jako dobri prijatelji. Mirza Šutrović je jedan odličan čovek i odličan vozač koji je puno napredovao u jako kratkom periodu. Iako smo različite klase, po performansama smo bili blizu i bilo je uvek zanimljivo šta će štoperica reći na kraju. Najlepši duel je bio u Tuzli kada smo jedan drugog pritisnuli do krajnjih granica i otkrili hrabrost za koju nismo ni znali da je imamo!
Koji su tvoji planovi za narednu sezonu — da li već razmišljaš o odbrani titule ili te privlači možda neka nova disciplina ili viši rang takmičenja?
R.B.: Plan je odbraniti titulu. Nema tajne, pobednički tim se ne menja – i sledeće godine vozim svoj Audi A3 koji će ostati ovakav kakav jeste. Možda ćemo osvežiti neke delove kako bi performanse i pouzdanost bili još bolji, ali svakako prepravki neće biti jer ostajemo u klasi do 2.000 kubika. Naravno, želja za nečim većim postoji. To je svakako TCR automobil koji bih vozio na brdskim trkama, ali idemo postepeno i nadam se da ćemo doći i do tog cilja jednog dana.
