Ivan Subotić, mladi automobilista iz Risna, već odavno je skrenuo pažnju na sebe kompletne automoblističke javnosti u Crnoj Gori i regionu sjajnim rezultatima koje postiže unazad par godina. Još kao dečak oprobao se u kartingu i revijalnom delu zimskih trka, a zatim je sa 16 godina debitovao u klasi 1150 N, gde je zatim osvojio i dve šampionske titule u protekle dve sezone i čak ostvario nekoliko rekorda. Ovaj skromni mladić nam je otkrio detalje iz svoje karijere do sada, a i planove u narednom periodu, što će verujemo najviše zanimati naše čitaoce.
“Počeo sam svoju automobilističku karijeru veoma rano, nijesam imao ni punih četrnaest godina. Generalno ljubav prema sportu, a posebno automobilizmu me povela putem da se i sam bavim auto-trkama. Najveću zaslugu za sve to prije svega imaju moji roditelji, koji mi pružaju najveću podršku, kako moralnu tako i finansijsku. Moram prvo da se zahvalim njima i Bogu koji me čuva, zatim tu je i moj brat koji je tu uvijek kada mi je potrebno, kao i čitava moja porodica koja je stalno uz mene na svakom takmičenju”, istakao je već na početku Subotić.
Možemo slobodno reći da se on uputio od početka pravim koracima, znamo da je karting najveća i najbolja škola svakog profesionalnog automobiliste, koji rado vole i kasnije tokom karijere da treniraju na raznim tipovima staza i “malih bolida”.
“Svoje prve takmičarske korake sam napravio na svom motorciklu sa jedanaest godina, a ubrzo zatim i u kartingu. Na jednom takmičenju osvojio sam zapaženo treće mjesto u jakoj konkurenciji, da sam u momentu imao malo više sreće mogao sam stići i do prvog, ali mi je ono izmaklo za samo nekoliko desetinki sekunde.
Nakon toga sam se oprobao sa samo četrnaest godina na zimskim trkama na Vrbanju 2019. godine, gdje sam vozio terenca Džipa Čiroki. Moj otac i ujak su uložili veoma veliki trud i vrijeme da me pripreme za tu trku, iako sam se pojavio samo revijalno. Na kraju, od ukupno 45 učesnika imao sam 25. vrijeme odnosno mjesto u ukupnom plasmanu i bio sam presrećan”, priseća se mladi as.
Talenat je odmah prepoznat na samom startu, a kada vam je komšija jedan Željko Bato Banićević koji nosi nadimak “gorski car”, višestruki šamopion u bivšoj Jugoslaviji i jedini osvajač dve dijamantske kacige, koji vam pruži podršku, logičan potez je prelazak na Nacionalni Šampionat Crne Gore na brdskim stazama.
“Za početak moje karijere “glavni krivac” je moj sugrađanin i uzor Bato Banićević, kome se ovim putem zahvaljujem jer je prepoznao moj talenat od samog početka. Tu su i njegovi sinovi Perica i Nenad, koji su nagovorili mog oca da mi kupi prvi trkački auto. Uz njihovu pomoć smo pronašli odgovarajući Jugo za mene, poznat kao “mali N”, a zatim me je Nenad, koji je takođe imao velike uspehe u Jugu, učio prvim koracima sportske vožnje.
Prva moja sezona je bila 2020, kada sam bio najmlađi učesnik sa samo šesnaest godina. U tada veoma jakoj konkurenciji bio sam vicešampion Crne Gore, uz malo više sreće mogao sam možda biti i prvak, a dosta toga tada mogu pripisati i svom neiskustvu.
Slijedeće 2021. godine osvajam svoju prvu titulu u Klasi “mali N” u Šampionatu Crne Gore u takođe jakoj konkurenciju. Tokom sezone uzeo sam tri prva mjesta i jedno drugo mjesto”, priča član AMSK “Kotor”.
U sportu važi da je mnogo teže odbraniti titulu nego osvojiti, a njemu je i to pošlo za rukom u minuloj sezoni. Nakon četiri održane trke u Herceg Novom, Kotoru, Pljevljima i Šavniku naslov je već bio odbranjen, a kao svaki pravi automobilista pojavljuje se i na poslednjoj trci u Dubrovniku iako mu to nije igralo nikakvu ulogu za plasman, vozi za sebe i publiku i postavlja najbrže vreme u klasi.
“Minula sezona je bila više nego uspiješna za mene u kojoj sam zabilježio četiri prva i jedno drugo mjesto u svojoj klasi u ponovo tradicionalno jakoj konkurenciji. I pored osvojenog Šampionata Crne Gore prije trke u Dubrovniku, sam sebi sam postavio možda i najveći izazov sezone da oborim najbolje vrijeme iz predhodne godine na toj stazi, a na kraju sam i uspio u svojoj namjeri sa nevjerovatnih šest sekudni u odnosu na predhodni rekord”, ispričao je najmlađi crnogorski automobilista, koji je prošle godine proslavio osamnaesti rođendan.
Bez dobrog tjunera i jakih sponzora nemoguće je napraviti rezultate, a iza Rišljanina već sada stoji pravi mali tim ljudi, koji će nadamo se i u narednom periodu nastaviti da ga vodi ka još boljim rezultatima.
“Za moje rezultate velike zasluge ima i Miloš Spasojević Trovač. Moram posebno da istaknem ovog čovjeka koji mi je prvo napravio auto, održavao ga tokom svih ovih sezona, a i kome sam neizmerno zahvalan na dobrim savjetima. Motor koji mi je napravio je odličan, veoma konkurentan u klasi, a uz sve to i pouzdan, pa je moj ljubimac izdržao sve muke na koje ga stavljam. Ponosan sam što mogu da kažem da mi je pored svega i veliki prijatelj. Veliku podršku imam i od porodice Jakšić.
Zahvalan sam legendarnom Sori Mitroviću na sjanim fotografijama, koji je sve ispratio okom svoje kamere, Radio televiziji Crne Gore i posebno Željku Šoću na izvanrednim reportažama, kao i ekipi Auto magazina. Hvala i vašem portalu koji me prati od samog početka. Naravno svim mojim rivalima, sjajnim momcima i trkačima, kao svim starijim kolegama na podršci i savjetima”, istako je Ivan.
Osim nacionalnih šampionata velika odskočna daska ka samom evropskom i svetskom vrhu su regonalni šampionati u kojima bi voleo da se oproba u skorijoj budućnosti.
“Moja klasa Jugo “mali N” više nije tako brojna i interesnatna kako je bila u Jugoslaviji, kao i nakon toga, kada je bila najbrojnija sa najjačom konkurencijom. Međutim, smatram da je jako dobra škola, uvijek imate sa nekim da se takmičite i gdje nema mnogo mjesta za kalkulaciju. Obzirom da i ove sezone nisam obezbjedio podršku kluba i države, pokušaću i ove sezone da odbranim titulu i osvojim tri uzastopne titule što odavno nikome nije uspjelo. Moje ambicije su velike i volio bih da se oprobam u jačoj klasi, ali realnost je nešto drugo. Svi se borimo sa nedostatkom finansija i nadam se da će država ubuduće više da ulaže u automobilizam. Ovo je jedan od najskupljih sportova, koji se brzo razvija i tehnologija napreduje, a svi znamo da je nemoguće daleko odmaći bez sponzora”, iskren je golobardi mladić.
Nadamo se da će javnost prepoznati talenat na pravi način, a da će Crna Gora i region u bliskoj budućnosti dobiti novog evropskog ili svetskog prvaka.
