Rijad Begić, bivši prvak Bosne i Hercegovine u brdskim trkama, ove godine se nakon sedam godina pauze posvetio celoj sezoni. Promenio je auto i disciplinu, ali su navike ostale iste. Nakon drugog mesta na prvoj trci sezone, Sarajlija je nanizao tri uzastopne, vrlo dominantne pobede – jedna na Bjelašnici i dve na Igmanu. Usledila je trka u Bihaću, potpuno nova staza za Begića i prvi nastup van „domaćeg“ terena.
Kompletan nastup u Bihaću je bio svojevrsna „samoubilačka misija“, obzirom na to da zbog drugih obaveza nije mogao krenuti pre nedelje, dana kada su voženi i treninzi i trka, a udaljenost Sarajeva i Bihaća iznosi preko 300 km i put traje oko pet sati:
„Teoretski, bilo je lakše propustiti trku i ne mučiti samog sebe. Za mene, teže bi bilo živeti s tim da nisam otišao i vozio! Krenuo sam prema Bihaću sa svega dva sata sna. Jaka kiša me pratila skoro celim putem i nije mi „pomagala“ jer sam već umoran i nenaspavan krenuo.“, prepričava Begić svoju malu „avanturu“.
Kao vodeći u klasi 2, Begić je imao potpuni luksuz da čak i ne nastupi, međutim to nije bila opcija za njega iz jednog lepog razloga:
„Bodove bih nekako prežalio, ali sam pod svaku cenu želeo da se pojavim na trci kod kolege takmičara, Adisa Duranovića. Radi se o sjajnom momku i velikom borcu, entuzijasti koji je po prvi put doveo trke u svoj rodni grad Bihać i stvarno mi je bilo stalo da ga ispoštujem i dođem na trku, pa makar bio i zadnji.“
Na stazi je proživeo pravu dramu. Treninzi su voženi u promenjivim uslovima, a obzirom na to da nije poznavao stazu, sve je dodatno otežavalo posao. Međutim, sreća mu se ipak osmehnula. Barem se tako činilo u prvoj vožnji dok nije prošao prvu šikanu, a onda ga je uhvatio snažan pljusak i situacija se počela komplikovati za Begića. Glavni konkurenti su vozili par minuta ranije i relativno su se spasili najjačeg pljuska, dok su se uslovi pogoršavali iz minute u minutu. Begić je uprkos tome uspeo završiti na drugom mestu sa 1,4 sekundom zaostatka za prvoplasiranim u klasi.
Nadao se da će se vremenski uslovi poboljšati u drugoj vožnji, međutim, kiša je samo pojačala i staza je bila potpuno natopljena, a Begić je pao na treće mesto:
„Bio sam svestan da ako padne kiša, ja gubim trku. Niti sam imao dovoljno dobre gume za kišne uslove, a i sam auto je dosta tvrd što baš i ne odgovara kišnim uslovima. Kada na sve to dodamo i činjenicu da nikad u životu nisam vozio trku na kiši, to je jedan recept za katastrofu. Na svu sreću, auto je preživeo bez ijedne ogrebotine. Međutim, nakon druge vožnje sam bio prilično demoralisan.“, izjavio je Begić privodivši svoju priču kraju.
Usledila je treća, odlučujuća vožnja. Begić je znao da nema šta izgubiti, a kako se staza sušila, ostali su delovi pod vodom, ali i delovi koji su potpuno suhi. Započeo je „bihaćki rulet“. Najagresivnije i najbrže tokom celoga dana, Begić je napadao šikane i stigao na cilj, a onda je usledilo veliko slavlje. Begić je odvezao daleko najbrže vreme klase i uspeo preokrenuti situaciju u svoju korist te uzeti i četvrtu uzastopnu pobedu:
„Bilo je neverovatno. Kada sam udahnuo na startu, čini mi se da više nisam disao sve do prolaska kroz cilj. Odmah sam naravno uzeo telefon u ruke i tražio svoje vreme i zaista iz mene su pokuljale emocije. Pobeda je došla neočekivano, imajući u vidu da sam bio potpuno iscrpljen, a osetio sam bolove u celom telu. Trud se isplatio i srećan sam zbog četvrte pobede u nizu u zaista odličnoj konkurenciji. Sada smo nadomak titule i nadam se da ćemo je potvrditi već na narednoj trci. Bihać ostaje u divnom sećanju, kako zbog pobede, tako i zbog druženja s kolegama Faikom Durmićem koji je bio neuhvatljiv u klasi 3, ali i našoj grupi „Serija“, kao i mom Sarajliji, Mirzi Šutroviću koji se ubrzava iz trke u trku i sve je bolji i bolji. Sada idemo na zasluženi odmor, ali ćemo svakako već ovoga vikenda doći na izložbu automobila u Vilsonovom šetalištu u Sarajevu gde će Audi rado da pozira, što mu svakako ide od ruke ove godine!“, zaključio je zadovoljni Begić koji je apsolutno izdominirao prvim delom sezone BH Formula drajver kupa u Bosni i Hercegovini.
