Aldin Redžo dolazi iz Sarajeva i mnogi takmičari u Bosni i Hercegovini ga znaju sa žutim prslukom jer već 14 godina obnaša ulogu sudije na brojnim trkama širom BiH. Kako i sam kaže, teško je pobrojati koje je sve trke i discipline sudio: od OSV takmičenja, preko slaloma, Formule driver, pa sve od brdskih trka i relija. Svih tih 14 godina je sanjao da se on nađe na stazi, ali ovoga puta u ulozi vozača. San se konačno ostvario ove godine, ali svaki početak je težak. To je osetio i sam Redžo:
“Prvu trku u svom životu sam trebao da vozim na Bjelašnici u aprilu, ali već na prvom treningu sam doživio veliko razočarenje. Sav višemesečni trud je pao u vodu, sklapanje auta, lakiranje, dotjerivanje pred prvu trku – sve je bilo uzalud. Na prvom treningu u životu, moj motor je “prolupao” i tu je bio kraj mog takmičenja. Gledao sam auto pored staze, osećao sam mučninu i nemoć. Želeo sam odustati jer nakon ne tako male svote novca koju sam izdvojio da uopšte dovezem auto na start, sve je bilo gotovo pre same trke.”, priseća se Redžo svog prvog trkačkog vikenda u ulozi takmičara.
Auto koji vozi je specifičan i redak u Bosni i Hercegovini. Radi se o Ford Fiesti sa čuvenim 1.6 ZetecS motorom od 74 kW koji je u tako laganoj karoseriji kao stvoren za trke. Izuzetno je upravljiv, ima odličan odziv na gas i veoma je okretan, što je u disciplini poput Formule driver od izuzetnog značaja. Nakon prve Bjelašnice, Redžo ipak nastavlja svoj put – započinje reparacija Fieste.
„Kada se glava malo „ohladila“, odlučio sam krenuti ispočetka. Kupio sam drugi motor i ponovo spremio svoju Fiestu. Menjač koji sam imao ne odgovara ovom motoru koji sam ubacio pa sam se morao baviti i tim problemom, ali je nakon 40 dana, auto ponovo bio spreman za trku.“, prepričava nam Aldin svoju trku s vremenom kako bi Fiesta bila spremna za trku na Igmanu.
Trud se na kraju isplatio. Nakon brojnih neprospavanih noći, Aldin i njegova Fiesta su ugledali kariranu zastavu na stazi iznad Hrasnice i san je konačno ispunjen – završena je prva trka u karijeri:
„Na samom startu je vladalo veliko uzbuđenje. Desetina vozača u svojim automobilima čekaju start i ja među njima. Za mene, nešto sasvim novo i nepoznat osećaj. Nepoznat, ali lep osećaj! Na treninzima sam upoznao stazu, ali i sam auto te sam sa svakim narednim prolazom imao sve bolje i bolje vreme. Trku sam završio na četvrtom mestu u klasi 2, što je za mene rezultat zlata vredan. Sam dolazak na cilj za mene je ravan pobedi. Vidio sam koliko mogu i odavde mogu samo napredovati. Dobio sam brojne savete od starijih i iskusnijih kolega, te im puno hvala na tome. To daje dodatni vetar u leđa. Iz ugla vozača, dodao bih još da je sama organizacija trke bila na vrhunskom nivou. Staza je bila zaštićena, oprana i pometena, a organizatori su bili pravi domaćini.“, zaključio je Redžo svoju priču o trkačkom vikendu iza njega koji će pamtiti u puno lepšem svetlu nego prvi na Bjelašnici kada je Fiesta otkazala poslušnost.
Foto: Samir Džolota
